Našem mozgu je potrebna vježba, društvena povezanost i dobra ishrana da bi adekvatno funkcionisao. Iako hrana koju nalazimo na našem tanjiru može da pomogne u zaštiti mozga od oštećenja i da pruži izvrsnu podršku u efikasnom funkcionisanju, primarna hrana – to jest ispunjenje društvenog života, stimulativna karijera i obrazovanje, emocionalna povezanost i povezanost koju imamo sa nama samima – takođe je važan aspekt dobrog neurološkog zdravlja.
Simptomi slabog zdravlja mozga uključuju zaboravnost, slabu memoriju, spore reflekse, slabu koordinaciju i poteškoće pri fokusiranju i / ili dovršavanju složenih zadataka. Međutim, kvalitetna ishrana i izbalansirana primarna hrana mogu pomoći u otklanjanju ovih simptoma, koji su često povezani sa starošću. Mada, ne samo sa starošću.
Istraživanja na polju primarne ishrane govore o tome kakav je uticaj iste na naše neurološko zdravlje:
- Učešće u društvenim aktivnostima među starijim osobama ima neuroprotektivni efekat, smanjujući vjerovatnoću kognitivnog oštećenja.
- Fizička aktivnost pomaže u poboljšanju kognitivnih funkcija u bilo kom uzrastu, ali je posebno važna za zdravlje mozga kod starijih osoba. Ne samo da vježbanje pomaže u smanjenju rizika od depresije i poboljšava kardiovaskularno zdravlje, već pomaže i jačanju pamćenja i koordinacije pokreta.
- Rad na povezivanju sa sobom značajno pomaže kod smanjenja rizika od kognitivnog propadanja. Moj savjet je uvijek meditacija, jer na taj način zaista umirujete um, buku misli i postepeno dopirete do sebe i izbacujete na površinu onaj unutrašnji mir koji se nalazi ispod svih onih slojeva buke i nemira.
- Učenje novog jezika može pomoći u promovisanju kognitivne fleksibilnosti.
- Kreativni hobiji, kao što su slikanje, plesanje ili sviranje instrumenta, mogu pomoći da se smanji gubitak pamćenja.
Sekundarna hrana, odnosno hrana koju vidimo na našem tanjiru, obezbjeđuje gorivo za naš mozak, pomaže mu da funkcioniše u svom najboljem izdanju. Ishrana bogata antioksidansima i hranljivim, zdravim, mastima i sa niskim sadržajem šećera i obrađenom hranom pomaže u održavanju neurološkog zdravlja.
Evo šta istraživanja govore o tome kako sekundarna hrana utiče na neurološko zdravlje:
• Mediteranska ishrana, bogata cjelovitom hranom, zdravim mastima i omega-3 kiselinama, kao i nisko obrađena hrana, pokazala je da usporava progresiju kognitivnog pada kod starijih osoba.
• Dokazano je da borovnice i ribizle pomažu značajno u poboljšanju sposobnosti pamćenja i smanjuju efekte hroničnih degenerativnih procesa poput Alchajmerove bolesti ili demencije. Ovo voće obiluje snažnim antioksidansima. Istraživanjima je potrvrđeno da osobe koje konzumiraju borovnice u svojoj ishrani popravljaju kako mentalnu stranu, tako i motoričke sposobnosti tako da se mogu porediti sa osobama mlađim od sebe. Preporučena dnevna doza je jedna šolja. Imate ih tokom cijele godine, u svježem ili zaleđenom obliku, potpuno je svejedno za šta se odlučite.
• Flavonoli iz kakaa mogu pomoći u smanjenju ozbiljnosti kognitivnog opadanja povezanog sa starenjem. Uživajte u malom komadu tamne čokolade dnevno, preporučena doza je 25gr.
• Kao bogat izvor antioksidanata, avokado može pomoći u poboljšanju kognitivnih funkcija.
- Orasi su moćna hrana za mozak. Da li ste ikada primjetili da orasi zapravo izgledaju kao mozak? Jezgrasto voće ili orašasti plodovi (kao što su badem, orah, lješnik, brazilski orah, kikiriki) i sjemenke (suncokreta, susama, lana), kao i proizvodi na prirodnoj osnovi od njih (tahini/taan, kikiriki puter, puter od sjemenki bundeve, badema, itd) su odličan izvor vitamina E, koji je zadužen za intelektualne sposobnosti. Cink je važan mineral kojima su ove namirnice bogate, a utiče na poboljšanje kognitivnih sposobnosti. Pored toga dobri izvori vitamina E su i maslinovo ulje i zeleno povrće.
- Paradajz je zahvaljujući likopenu, crvenom pigmentu, snažan antioksidans i idealna hrana za mozak.
- Svo citrusno voće, kao i nar, jako su bogati antioksidansima. Samim tim predstavlja odličnu hranu za nas i naš mozak.
- Lisnato zeleno povrće– je najbogatije vitaminom K koji takođe pojačava moždane funkcije i popravlja sposobnost pamćenja. To čini spriječavanjem oksidativnih procesa nervnih ćelija, dakle čuva ćelije od oksidacije, iako sam vitamin K nije antioksidans. Vitaminom K su bogati i kupus, celer i zelena salata.
- Leguminoze (mahunarke) su bogate mineralima, vlaknima i vitaminima i ono što je posebno važno jeste što održavaju stalan nivo šećera u krvi. Ovo je jako važno za ishranu mozga i dotok energije.
- Potrošnja biljnog čaja može pomoći da se smanji rizik od opadanja kognitivnih sposobnosti, jer zbog prisustva fitonutrijenata stimulišu bolji protok krvi u mozak. Zeleni čaj je moj favorit, bogat je antioksidantima i pomaže u borbi protiv zapaljenja, što može dovesti do preranog starenja.
Međutim, naša ishrana u današnje vrijeme obiluje brzom hranom. A istraživanja pokazuju da osobe koje većinu svoje ishrane baziraju na obrađenim, gotovim namirnicama imaju i do 51% veće šanse da obole od depresije. Takođe, brza hrana može da prouzorkuje i ankioznost, zato što izaziva disbalans šećera u krvi. Disbalans šećera izaziva i nesanicu, pretjerano znojenje, a isto se vezuje za pojavu paničnih napada.
Hrana bogata šećerima uzorkuje hiperaktivnost, zato slatkiši i nisu dobra opcija kod djece u popodnevnim satima. Pored toga, visok nivo šećera u krvi je razlog za pojavu naglih promjena raspoloženja.
Dokazano je da brza hrana utiče i na veze u mozgu, što uzorkuje probleme sa memorijom.
Mozak je još uvijek nedovoljno istražen organ.
Međutim, istraživanja koja su nam na raspolaganju za sada, govore u prilog tome da kvalitetna i izbalansirana ishrana, aktivnost našeg tijela, zdravi i podržavajući odnosi i učenje zaista pokazuju ozbiljan uticaj na naše neurološko zdravlje.
Ukoliko želiš da zakažeš individualni rad sa mnom možeš me kontaktirati na +382 67 207 194 ili mi piši na info@vanagojkovic.com. Koučing se odvija on line, putem skype-a. Prva konsultacija je besplatna.
Zabranjeno je kopiranje ovog sadržaja bez dozvole autora.